Историјат

На основу пронађеног археолошког материјала може се са сигурношцу тврдити да су врњачке минералне воде коришћене још у античком периоду. Приликом каптаже топлих извора 1924 - 1925. године, пронађено је на овом месту око 500 комада римских новчића, неколико из времена пре нове ере, а највећи број из периода од II до IV века. Историја коришцења врњачких минреалних вода сеже у дубоку прошлост, у време када су ове просторе насељавали келтски Скордисци. После римског освајања Балкана, у последњим вековима старе и неколико векова нове ере, минералне воде коришцене су за лечење.
Интересовање лекара за врњачке минералне воде датира од средине прошлог века, али се тек после прогласа Основателног друштва 1868. године, стварају услови за организовање бање као лецилишта.
1879-1881 др. Ђура Гаврић је сачињавао извештаје о бањској сезони и прецизно описивао и класификовао болести које су лечене.
1884-1885 др. Станојло Вукчевић је инсистирао да бањски реон буде проширен до Липовачке реке, тако да је било обухваћено и црквено брдо. Године 1890. бања је добила прву апотеку Љ. Новаковића.
1914. године била је прва и најуређенија бања у Србији :
Др . Драгутин Живадиновиц подигао је модеран санаторијум , где се поред лечења добијала адекватна исхрана.
Др. Тома Милић саградио је санаторијум - Свети Ђорде, данас Мирко Томић.
Др. Риста Гостушки посебно се бавио истраживањем и применом лековитог биља у фармакологији. Цена првог лекарског прегледа износила је 50, а сваког наредног 25 динара. 1935. године радило је 24 лекара. Нико од посетилаца није могао да пије топлу минералну воду и користи купања без претходног лекарског прегледа.