Уопштено
Лечење у Сокобањи обавља се, на основу утврђених индикација, купањем у топлој, благо радиоактивној води и инхалацијом, према упуту и под надзором лекара. Сокобањски ваздух, сам по себи, је лек за оболеле од астме.
Термални извори Сокобање спадају међу најрадиоактивније у овом делу Европе. Укупно је шест главних, чија се температура воде креће од 28-45 oC. Обзиром да је избијање радиоактивних гасова, на читавој територији бање, велико, сваки посетилац је изложен благој инхалацији, што веома корисно утиче на диасјне органе и цео организам.
Специјална болница за превенцију, лечење и рехабилитацију неспецифичних плућних болести "Сокобања", налази се у подножју планине Озрен и предиван је видиковац изнад Сокобање.
Од 150 медицинских радника, запослених у болници, сваки четврти је лекар- специјалиста. Ова болница је научно - наставна база медицинског факултета Универзитета у Нишу.
Овде су вам на услузи изузетно опремљене лабораторије, кабинети, купатила за хидротерапију са термалним и хипотермалним водама, природни инхалаторијуми, апаратурна инхалација.
Болница "Сокобања" успешно лечи болести дисајних органа код деце и одраслих, реуматичне болести, посттрауматска стања, хронична гинеколошка обољења, неуролошка обољења, неурозе, лакше облике Паркинсонове болести, лакше облике хипертензије. Посебно се препоручује школа за асматичаре, школа за одвикавање од пушења и "Соко лифе" - програм регулације телесне тежине.
Историјат
Најстарији трагови људских станишта на простору Сокобање датирају још из доба неолита (остаци грнчарије из Озренске пећине). Из доба цара Јустинијана потичу стари градови-утврђења, који су обновљени у средњем веку и били су у саставу српске државе до 1413.г. када су разорени.
Сокобања се као војно утврђење и насеље први пут помиње у биографији деспота Стефана Лазаревића коју је писао Константин Филозоф.
Турски путописац Евлија Шелебија, описујући турско купатило-амам,
још 1663.г. први помиње лековита својства сокобањских вода.
1808. године
Хајдук Вељко у Првом Српском устанку ослобађа Сокобању од Турака и назива је својом Бањицом.
У другој половини XIX и почетком XX века све до Другог Светског рата, Сокобања постаје стециште познатих научника, писаца, уметника и боема: Иво Андрић, Бранислав Нушић, Исидора Секулић, Стеван Сремац, Јован Цвијић, Меша Селимовић.
8. јуна 1837.г. (по старом календару) из канцеларије кнеза Милоша Обреновића у Крагујевцу, написан је упут за заставника Лазаревића, који се шаље у бању на одмор и лечење. Овај датум узима се као званични почетак организованог туризма у Сокобањи и Србији.
Због таквог својства Сокобања лечи:
-бронхијалну астму,
-хроничне бронхите,
-пнеумокониозу,
-психонеурозу,
-неурастеније,
-лакше облике повишеног крвног притиска,
-хронични реуматизам, ишијас,
-стање после повреда,
-хроничне женске болести,
-малокрвност (анемију),
-исцрпљено стање организма,
-реконвалесценције.
Сокобања, међутим, не може помоћи посетиоцима који болују од активне и почетне туберкулозе, тешких срчаних мана, заразних болести,јаке телесне исцрпљености и случајева склоних крварењу.
Инхалација се обавља у посебним инхалаторијумима јачим удисањем радиоактивног гаса, али само према упутству и под надзором лекара.