Уопштено
Према подацима, на основу археолошких ископина, бањска вода се користила за лечење још у античким временима а из легенди и на основу претпоставки отишли бисмо још даље у прошлост и историју.
Постоје поуздани докази о постојању римских термалних насеобина које су грађене на темељима праисторијског насеља. У средњем веку бања је служила људима као лечилиште минералним изворима, а са доласком Турака и бања пада под турску управу, а они настављају да користе благодети природе. Ратови нису заобилазили бању па је и њен развој увелико био условљен главним историјским дешавањима на овим просторима. По солобођењу од Турака, бања добија на значају као лечилиште и туристички центар. Пролазили су кроз њу српски генерали и Краљеви (нпр. Петар И Карађорђевић 1914 и 1915. год.) као и разни домаћи и страни туристи и људи у потрази за леком који би их решио неке од болести за коју се знало да термално-минерална бањска вода успешно лечи. Бања бележи значајан развој у време боравка краља Петра И Карађорђевића у њој, где се лечио у више наврата. Почетак Првог светског рата га затиче управо у Врањској Бањи, где је боравио ради лечења, и након његовог прекида лечења и одласка престаје и развој бање која постаје место за прихват рањеника са фронта. Даљи ратови су негативно утицали на развој бање, а Други светски рат је поред страхота страдања изнедрио и нови облик својине (друштвена) који је погубно деловао на инфрастуктуру самога места.
Без обзира на све недаће бањско лечилиште је због своје лековитости и атрактивности локалитета израстало у модерну бању. Данас је то оличено у савременом центру за дегенеративни реуматизам и посттрауматска стања који пружа палету медицинских услуга. Користећи термалну минералну воду овде се може успешно лечити читав низ различитих болести уз стручну контролу и под надзором високих медицинских стручњака.
Највећу лековиту вредност воде представља растворен лековит гас водоник-сулфид (H2S) у количини од 1,9 мг/л, што је скоро дупло више од довољне количине 1 мг/л да би вода имала лековито дејство.
Сумпор из сулфидних минералних вода лако се ресорбује преко коже, црева и плућа. Његова ресорпција је већа код виших температура воде и киселе реакције.
Кроз кожу и преко респираторног система ресорбује се преко 90% сумпорводоника, а максимална концентрација у крви достиже се после купања.
Осим водониксулфида велики квалитет минералне воде представља и њена температура преко 90 степени, што јој даје велику балнеотерапијску вредност, јер може да се користи купањем у склопу низа хидротерапијских процедура, вежби и подводних масажа. То се лековито одражава на следећа хронична обољења:
А. Болести локомоторног апарата
1. Запаљењски реуматизам
-реуматоидни артритис (фаза смиреног зглобног запаљења),
-Бехтеревљева болест (почетни стадијум).
2. Дегенеративни реуматизам
-артрозе,
-спондилозе.
3. Екстраартикуларни реуматизам
-фиброзити,
-миозити,
-паникулити,
-тендити.
4. Последице траума и стања после прелома костију и хируршких интервенција на коштано-зглобном систему.
Б. Неуролошка обољења
1. неуралгије
2. полинеурити
Ц. Гинеколошка обољења
1. запаљењски процеси неспецифичне природе у смиреном стању (хронични Аднекситис и Параметритис),
2. оваријалне дисфункције праћене хопоплазијом гениталних органа и поремећајима менструације,
3. извесни облици стерилитета, у првом реду запаљењског и ендокриног порекла.
Д. Кожне болести
1. Псоријаза-уз истовремено коришћење хелиотерапије,
2. Хронични екцем.
Смештај: http://www.vranjskabanja.co.rs/smestaj.html