Уопштено

"Бања Кањижа" се током једног века постојања, развила у савремену болницу за рехабилитацију. Пружа гостопримство онима, којима су потребни одмор, превентивни опоравак и медицинска рехабилитација, као и угодности лековите воде и блата. То је амбијент повољан за оне који траже мир, зеленило и комфор. Рехабилитационо одељење је опремљено најсавременијим уређајима за физикалну медицину и медицинску рехабилитацију. Минерална вода и лековито блато користе се у лечењу реуматских обољења, односно стања након повреде коштано-зглобног апарата, као и у рекреативне сврхе. Купање и шетње парковима, излети и посете културним знаменитостима овог краја, омогућују пријатан боравак и брз опоравак.

Историјат

На пашњаку, 6 км од Кањиже, 1907. године била су два артеска бунара, ради напајања стоке. С обзиром на повећане потребе, чобани и пастири су се обратили градским властима са молбом да се избуше још два бунара. Већ у мају 1908. године био је избушен нови бунар. Вода из тог бунара је имала жућкасту боју, а из цеви је излазио запаљив гас. Такве карактеристике воде су биле довољне да настану разне легенде о лековитом својству бунара. Врло брзо народ је назвао бунар "Чудотворним бунаром". У вези са чудотворним бунаром настала је прича о Циганки, која је своје болесне зглобове излечила купајући се у овој води. Градски оци су брзо и логички реаговали и већ те 1908. године су отворили "Прву сезону" купања у води чудотворног бунара. Купање се већ тада наплаћивало. Пословности тих људи доказује и чињеница да су већ 1909. године на основу одлуке Градске скупштине послати узорци воде на испитивање у Краљевски Институт за хемију у Будимпешти. Анализе су биле готове 1910. године. Већ 1909. године кањишки бизнисмен Гранфелд Херман (директор тадашње циглане и црепане), инсистира на формирању акционарског друштва за отварање бањског лечилишта. Градске власти су дале сагласност и Акционарско друштво је формирано, на челу са Госп. Херманом Гранфелдом.