Tog 1. novembra 1993. godine u Hiltonu opstina, San Francisko srela su se njih trojica. Pili su viski i kafu (bez secera). Cekali su cetvrtog da dodje iz Londona (opstina Krastavce). Alek  je kasnio. Sklon ekscesima pred svoj let pojeo je 80 gr.  marihuane jer mu je bilo zao da je baci. Ceta doktora nije uspela da mu skine osmeh sa lica dva meseca i 17 dana !!!  Brinuli su za njega. Goran  je kao i uvek bio pricljiv. Uglavnom je pricao o trgovini u sta  se najbolje razumevao. Ostala dvojica nisu mogli da dodju do reci od njega. Milorad  je licio na tipicnog gradjanina Friska. Visok, duguljaste face, preplanuo.   Nikad nije mislio na sebe , uvek o drugima . Izrazito dobre memorije i elokvencije. Slobodan  je bio najtisi medju njima .  Povucen, trezvenjak, pravi intelektualac. Uvek pod kontrolom, blag, spreman da posavetuje i utesi . Najzad , 10. februara 1994. stigao je veseo i raspolozen  Alek! Sastanak je odmah poceo . Raspravljali su o novom biznisu , otvaranju lanca knjizara, jer su utvrdili  da se novac najbolje pere preko knjiga. Novac koji su zaradili od finansijskih malverzacija preko Interneta (sva cetvorica a narocito Milorad  bili su vrhunski eksperti na polju virtualno adhezivnog,  logistickog povezivanja racunarskih mreza za potrebe simulacija interaktivnih procesa na web-u ). Posle puno ideja kojim ih je zasuo  Slobodan, najinteresantnija je bila Goranova da se prva otvori u selu Vrmdza blizu Kosovske Mitrovice u juznoj Srbiji . Argumenti su bili jaki : Vrmdza je bila u bogatom, industrijskom i povrh svega mirnom kraju, punom jakih firmi i nacitanih ljudi. Medjutim,javio se Alek i predlozio (smejuci se) da se ipak razmisli o Novom Sadu. On kao rodjeni Vojvodjanin poznavao je taj kraj i ljude. Tvrdio je da ce Vojvodina, iako pasivan planinski predeo pitome Yugoslavie,  uskoro doziveti   BOOM  zbog velikog interesovanja medjunarodne zajednice i NATO -a  za Dunav , petrohemijsku industriju i razvijanje saobrecajne infrastrukture, posebno mostova i tunela. Predlozio je konkretno Zrenjaninovu ulicu br. 18 gde je nekad pocetkom veka bila prva fotografska radnja  " Zoran i Beba ". 12 marta 1994. godine na partiju povodom otvaranja svirali su Lovehunters,  Mumin je pevao na srpskom. Ostalo je biologija !